Осмех – крива линија која исправља многе ствари

5У многим државама света , 1. априла, обележава се Дан шале, када је циљ направити неку безазлену смицалицу, објавити лажну новост или се нашалити са неким. 

   У шеснаестом веку, у Француској се као почетак нове године узимао 1. април. Славило се свуда, са раскалашним забавама, уз пуно вина и посластица, до касних јутарњих сати.

Традицију дочекивања Нове године у пролеће је прекинуо Папа Гргур 1562. године, када је као почетак нове, календарске, године узет први дан јануара. Међутим, међу бројним поданицима католичке цркве, било је оних који се са одлуком уваженог папе нису слагали, као и оних који за ту одлуку једноставно – нису чули. Они су наставили да нову календарску годину започињу првог дана априла, што је за остатак становништва био одличан повод за изругивање ”слављеника” и збијање шала на њихов рачун.
“Слављеници” су називани “априлским будалама”, и били су предмет бројних шала, од којих је најчешћа била да их убеђују како је нешто истина, иако је потпуна лаж.

9Код нас се првоаприлске шале праве са циљем да се сви насмеју, поготово онај ко је насео на шалу. Када се то деси – неизбежно се чује “Априлили!”.

У нашем одељењу, увек на различите начине обележавамо овај дан.  Наравно да се често чује “Априлили!”, али поред тих шала на које заиста наседнемо, имамо и активности у којима се забавимо, креативно и духовно.

Ове године смо правили колаже од кловнова.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Klovnovi

Тога дана и учитељица се маскирала у кловна. Било је луууудо!

Сваке године се традиционално одржава маскенбал… деца и родитељи су врло маштовити у припремању маски и костима… 

 

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

У Француској први дан априла обележава као дан “априлске рибе”. Деца широм Француске збијају шале са својим вршњацима тако што им на леђа каче рибе, направљене од папира. Када носилац рибе открије “плен” на леђима, за њим остала деца, која су учествовала у качењу, вичу “ Априлска риба”.
Американци на први април збијају шале са пријатељима и странцима. Једна од најпознатијих шала  је да се упре прстом у ципеле саговорника и каже :“одвезана ти је пертла”.


У деветнаестом веку, амерички учитељи су се са својим ђацима шалили тако што су упирали прстом у небо и изненађено говорили: “ Погледај, јато пингвина!”. Популарна шала међу америчким школарцима је да једни друге убеђују да је школа отказана, из разних, углавном, невероватних, разлога. Која год да је шала у питању, када неко наседне, у Америци се обавезно каже “Априлска будало!“ 
Најчешћи вид првоаприлских шала су практичне шале. На пример, заменити шећер са сољу у првој јутарњој кафи или навити часовник сат времена раније или касније како би неко закаснио или дошао много раније, глумити да сте неко ко нисте, итд. Неке првоаприлске шале су кратке, а неке умеју да се растегну скоро до поноћи, када се “жртва” најчешће увери да је била предмет шале.

Суштина је да првоаприлска шала не треба никог да увреди нити повреди, али свакако  је да се забавимо и смејемо.

“Априлили!”

 

Advertisements

Моја породица

Мама је једина именица која нема заменицу. Ово је мисао коју можемо често срести на друштвеним мрежама и  њом је речено све о жени коју волимо највише на свету.

imag6359_1У сусрет предстојећем празнику који је посвећен свим женама света, много пута смо тај дан и посветили њима.

https://ucibibapl.wordpress.com/2015/02/28/

img_0150

https://ucibibapl.wordpress.com/2014/02/23/

Ове године,  у разреду смо месец март посветили и породици. Свакако знамо када је Дан породице и тиме смо се бавили прошле године.  Наставите са читањем

У сусрет школској слави

PicsArt_01-19-09.58.3327. јануара све школе у Србији славе школску славу – Св. Саву. Тог дана све школе имају радни, али ненаставни дан, а обичај је и да се слави, па се поводом Светог Саве у школама организују свечане приредбе и академије.
Од кад школе имају своју славу?

Свети Сава, као школска слава, слави се од 1840. године, када је то предложио Атанасије Николић, ректор Лицеја у Крагујевцу. У одлуци тадашњег Попечитељског просвештенија, представници државне и црквене власти прописали су да се Свети Сава проглашава за “патрона свих наших школа и да се најсвечаније прославља”.

Све до 1945. године слављен је Свети Сава, а тада је, одлуком власти укинут. Као школска слава поново је почео да се слави 1990. године.

Осим приредби и академија, са ученицима се трудимо да осмислимо и ликовне и литерарне активности чиме би им приближили лик и дело нашег просветитеља.

Тако смо ове године на часовима ликовне културе радили нешто што до сада нисмо… технику сличну техници зграфито… на папирима црне боје смо скидали дрвцем слојеве и добили тражени лик у различитим бојама… ми смо уживали!

Наравно, писали смо и песме… Наставите са читањем

Puzzle јелка

  20151222_153429
Када се приближавају новогодишњи празници, еуфорија почиње и сви се некако трудимо да осмислимо занимљивости деци како би дали на значају том датуму, али и како би код њих развили креативност. У овом случају и заједништво, колективни рад и на крају радост по обављеном задатку. Јелка коју видите је састављена од 22 дела, шема је пронађена на нету захваљујући ђачком родитељу и ето нас у акцији. 

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Наравно, моја помоћ је била неопходна… PicsArt_12-28-12.25.06[1]И на крају наше дело изгледа фантастично, а задовољство веееееееелико!

IMG_20151229_2-01[1]

Линк на коме можете пронаћи ову јелку је:
http://mrprintables.com/christmas-coloring-pages-for-kids.html

Уживајте!

 

 

 

 

Крпењача

2015-12-16 09.18.30Крпењача је лопта направљена од крпа,отуда и тај назив. Најчешће то је пар чарапа које су спаковане тако да дају лоптасту форму. Крпењача се може направити, уз помоћ игле и конца да буде евентуално и већа.

Крпењача се појављује почетком двадесетог века када фудбал добија на популарности. Тада је фудбалска лопта била скупа и недоступна већини деце. Тако је настала крпењача. Слабости крпењаче су да не одскаче и да се за разлику од фудбала или гумене/пластичне лопте брзо зауставља јер је трење са подлогом много веће. Крпењача такође има кратак век трајања тј. брзо се поцепа.

Крпењача је нестала шездесетих година двадесетог века када је освојена производња јефтиних лопти од гуме и пластике.

… и ми смо ове године направили крпењаче и планирамо да их користимо у игри и настави физичког васпитања. Неретко, уз њих се опуштамо и у учоници. 😉

PicsArt_12-22-08.50.08 PicsArt_12-22-08.54.08 PicsArt_12-22-08.51.30

На следећем лику можете наћи детањан опис како се прави крпењача… http://www.bebac.com/vesti/kako-se-pravi-krpenjaca?tema=odrastanje 

Овде можете прочитати о играма са крпењачом… http://www.svevlad.org.rs/narodni_zivot_files/lopta.html

Извор: https://sr.wikipedia.org/

 

 

Јесен у нашем одељењу

20151006_11202320151006_112845

 

 

 

 

 

 

 

 

Свако годишње доба носи своје лепоте. Ми иста увек на различите начине обележавамо. Ове године смо то учинили са направљеним конфетама и лудо се забавили на часу ликовног. 🙂

20151006_115702 20151006_115708

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Наравно, било је и других радова на исту тему техникама по избору ученика. Поносна сам на моје другаке. ❤

2015-09-30 19.18.36 2015-09-30 19.20.16 2015-09-30 19.20.57 2015-09-30 19.21.34 20150930_152526

Како јесен може да се дочара и речима, а не само сликом, писали смо и песмице, као и саставе. Додуше уз помоћ наставног листића, али лепо испуњени први дани октобра.

20150924_09281220150924_09192920150924_09285220150924_093200

ОБИЧАЈИ ЗА ВАСКРС

NadjaТЕОДОРОВА СУБОТА – У суботу прве недеље Часног поста, пада празник светог Великомученика Теодора Тирона. Тога дана се у православним домовима кува жито као за славу. Тако се слави успомена на један догађај из првих векова хришћанства. Наиме, у време римског цара Јулијана Апостате 362. године, када је било гоњење хришћана као у време Нерона, нареди овај цар да се све намирнице по цариградским пијацама и радњама попрскају крвљу од жртвених животиња, како би се хришћани оскрнавили и не би могли да се причесте. Међутим, свети Теодор Тирон јави архиепископу цариградском Евдоксију, да хришћани Цариграда не купују ништа од намирница, него да у својим домовима, те недеље кувају пшенично жито и мешају са медом, и то узимају уместо хране. Хришћани тако и ураде, и достојни се причесте у недељу Православља Као успомену на тај догађај, у овај дан, домаћице кувају жито као за славу, и служе своје укућане и госте који тога дана дођу у кућу.

VRBICA

ЛАЗАРЕВА СУБОТА ВРБИЦА – Субота уочи празника Цвети (који увек падају у шесту недељу Часног поста) посвећена је успомени на васкрсење четвородневног Лазара, и на улазак Христов у Јерусалим, где су га деца свечано дочекала и поздравила.Тада се у нашим храмовима у поподневним часовима служи вечерње богослужење, и у цркву се уносе млади врбови ластари, тек улистали. Пошто се врба освети, свештеник народу дели гранчице, и затим се врши трократни опход око храма са црквеним барјацима, рипидама и чирацима. Народ обилази око храма уз певање тропара Лазареве суботе.
Овај празник је искључиво празник деце. За тај дан мајке свечано обуку своју децу, па чак и ону најмању, од неколико месеци, доносе, свечано обучену, цркви, купују им звончиће везане на тробојку и стављају око врата. Деца се радују, трче по порти и учествују у опходу око цркве. Младе врбове гранчице се односе кућама и стављају поред иконе и кандила. Са овим даном почињу велики Васкршњи празници.

ВЕЛИКА НЕДЕЉА – Ова недеља се зове још и Страсна седмица, у којој се слави успомена на издају, хватање (хапшење) и страдање Господа Исуса Христа. Ове седмице се у нашим храмовима врше посебна богослужења, и пожељно је да верници у њима редовно учествују. У овој недељи су најважнији празници Велики четвртак и Велики петак. На Велики четвртак служи се литургија светог Василија Великог. Тога дана је Господ установио свету тајну причешћа и зато је добро тога дана примити причешће. На тај дан увече, читају се дванаест јеванђеља о страдању Христовом, и док се читају јеванђеља народ у цркви клечи.
На Велики петак, када се слави успомена на Христово распеће, у нашим храмовима, поподне износи се плаштаница (платно на коме је приказано полагање Христово у гроб), коју верници целивају. Све до Васкрса Плаштаница се поставља на посебно украшен сто (гроб Христов), испред олтара. У неким нашим крајевима, обичај је да се верници после целивања плаштанице, провлаче испод стола на који је положена плаштаница. По народном веровању приликом провлачења, треба се помолити Богу и помислити неку лепу жељу, и та жеља ће бити испуњена.
Ове недеље црква заповеда најстрожи пост без рибе и уља. На Велики петак пожељно је ништа не јести. http://youtu.be/ibiMhmXokKI

15 2

ВАСКРС – Васкрс је највећи хришћански празник. Тога дана је Господ Исус Христос васкрсао из мртвих, победио смрт и свима људима од Адама и Еве до последњег човека на земљи даровао вечни живот. Због значаја овога празника, свака недеља у току године посвећена је Васкрсу и свака недеља је мали Васкрс. Васкрс спада у покретне празнике, и празнује се после јеврејске Пасхе, у прву недељу после пуног месеца који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње, никада пак не пре те равнодневнице. Најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја по новом календару.
За Васкрс су, такође, везани лепи обичаји у нашем народу. У целом хришћанском свету, па и код нас Срба, за овај празник је везан обичај даривања јајима.

Јаје је симбол обнављања природе и живота. И као што бадњак горећи на огњишту даје посебну чар божићној ноћи, тако исто васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и који га примају.easter_eggs_in_a_basket-23060

ФАРБАЊЕ ВАСКРШЊИХ ЈАЈА – Један од најлепших и најрадоснијих српских обичаја, који се није искоренио, чак ни у градовима, јесте фарбање јаја за Васкрс. Вредна домаћица, по устаљеној традицији, васкршња јаја боји (фарба) на Велики петак, у дан када се, иначе, ништа друго не ради, већ су све наше мисли упућене на страшни догађај Христовог невиног страдања и понижења, од људи, на Голготи и Јерусалиму.

КАКО СЕ ФАРБАЈУ ЈАЈА? – Домаћица се најпре прекрсти и помоли Богу, затим у суд са водом, у коме ће кувати и фарбати јаја, додаје мало освећене водице васкршње или богојављенске. На шпорету ври вода са бојом (варзилом), домаћица у њега спушта јаја, пазећи да равномерно буду обојена, а деца обигравају око мајке, и броје свеже офарбана јаја, чији број расте свакога часа. Прво обојено јаје, оставља се на страну до идућег Васкрса и зове „чуваркућа“. Пре фарбања јаја се могу „шарати“. Наиме, са растопљеним воском и пером за писање, или нечим сличним, на јаје се наноси топљени восак. Најпре се перо загреје на пламену свеће, па се онако вруће умаче у восак, а потом се воском по јајету пише и црта. Пошто восак не прима боју, после, приликом фарбања, на јајету остају беле нацртане фигурице и слова. На јајету се обично пише X. В. и В. В. (Христос Васкрсе и Ваистину Васкрсе), цртају крстићи, цветићи и друге лепе фигурице. У новије време, израђују се специјалне налепнице од папира или пластике и оне се могу лепити на јаја.

СИМБОЛИКА – Фарбање јаја врши се у спомен на догађај када је света Марија Магдалина Мироносица (то је она девојка, која је са Пресветом Богородицом, непрекидно била уз Христа у току његовог голготског страдања, и којој се Христос првој јавио по васкрсењу), путовала у Рим да проповеда Јеванђеље, и посетила цара Тиберија. Тада му је, у знак пажње, као новогодишњи поклон, предала црвено јаје, и поздравила га речима: „Христос Воскресе“. Црвена боја симболише Спаситељеву, невино проливену крв на Голготи, али је црвена боја истовремено и боја васкрсења. Јер васкрсења нема без страдања и смрти. То је, дакле, првенствено боја хришћана и цркве, без обзира што су неки појединци и покрети кроз историју покушавали да ову боју присвоје и компромитују.

ВАСКРШЊЕ СЛАВЉЕ – Када сване дан Васкрсења Христова, са свих торњева православних храмова, дуго, звоне сва звона, и јављају долазак великог празника. Домаћин са својом чељади одлази у цркву на свету васкршњу службу. После службе, народ се међусобно поздравља речима:
„Христос Воскресе!“ и „Ваистину Воскресе!“
Тај поздрав траје све до Спасовдана.
Кад се дође из цркве кући, сви се укућани међусобно поздрављају васкршњим поздравом и љубе. Домаћин онда пали свећу, узима кадионицу и тамјан, окади све укућане који стоје на молитви, предаје неком млађем кадионицу и овај кади целу кућу. Уколико се не уме да отпева васкршњи тропар, наглас се чита „Оче наш“ и друге молитве које се знају напамет, или се читају из молитвеника После заједничке молитве, поново, једни другима честитају Васкрс и седају за свечано постављену трпезу.MI

ТУЦАЊЕ ЈАЈИМА – На столу стоји украшена чинија са офарбаним јајима. Домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани. Тад настане весеље и такмичење чије је јаје најјаче. То представља велику радост за децу. Приликом туцања изговара се, такође, „Христос Воскресе“ и „Ваистину Воскресе“. На Васкрс се прво једе кувано васкршње јаје, а онда остало јело.
Тога дана, ако гост дође у кућу, прво се дарива фарбаним јајетом, па се онда послужује осталим понудама.
У неким нашим крајевима, сачуван је дирљив обичај, да се фарбана васкршња јаја носе на гробове преминулих предака То сведочи о народној вери, да су сви људи пред Богом живи, и да умрли наши преци треба да осете васкршњу радост и славље.

ПОБУСАНИ ПОНЕДЕЉАК – Први понедељак после Васкрса зове се Побусани понедељак. Тога дана, по народном веровању и обичају, треба побусати гробове умрлих сродника бусењем са зеленом травом. У неким крајевима, овај дан се обележава као и задушнице. Наиме, излази се на гробља, пале се свеће, уређују гробови и свештеник врши парастосе и помене за покој душа покојника. Тај дан се износе фарбана васршња јаја на гроб, и деле се потом сиротињи. Дакле, Побусани понедаљак је дан посвећен мртвима.

IMG_0018

Извор: http://www.spc-altena.de/