22. април – Дан планете земље

Dan planete ZemljeУ свету се данас низом манифестација обележава Дан планете Земље, 22. април, са циљем да људе подсети у каквом се стању налази природа планете на којој живе.

Дан планете Земље је установљен 1970. године у САД, после првих масовних протеста за заштиту животне средине.

Празник посвећен планети у свету се обележава од 1992. године, када је на конференције УН о животној средини у Рио де Жанеиру усклађен дугорочни програм за промоцију одрживог развоја. Ове године ће се обележити 44. пут.

Сврха обележавања 22. априла је да се упозори на опасност која прети животу на Земљи услед наглог развоја индустрије и пораста потребе за енергијом, што је довело до испуштања великих количина отровних супстанци у атмосферу и повећаног искоришћавања фосилног горива, а посредно утицало и на глобално загревање и климатске промене…

Са сваком генерацијом обележавам овај дан на различите начине, а трудим се да ученике едукујем да имају пажљив однос према природи… наравно, ова тема је заступљена готово у свим школским предметима…

Бојанке… 

IMAG8154_1[1]

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Писање поезије… 
4111012Filip 10

Предавања:

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Гледамо филмове:http://youtu.be/8Akb1t37T4E

Advertisements

Васкршње честитке

16 2Васкрс  је  највећи хришћански празник којим се прославља Исусов повратак у живот — васкрсење. Тим поводом напишите честитку и обрадујте своје ближње. Нека знају да мислите на њих…

Искористите неке од предложених шаблона…  😉

Наставите са читањем

ОБИЧАЈИ ЗА ВАСКРС

NadjaТЕОДОРОВА СУБОТА – У суботу прве недеље Часног поста, пада празник светог Великомученика Теодора Тирона. Тога дана се у православним домовима кува жито као за славу. Тако се слави успомена на један догађај из првих векова хришћанства. Наиме, у време римског цара Јулијана Апостате 362. године, када је било гоњење хришћана као у време Нерона, нареди овај цар да се све намирнице по цариградским пијацама и радњама попрскају крвљу од жртвених животиња, како би се хришћани оскрнавили и не би могли да се причесте. Међутим, свети Теодор Тирон јави архиепископу цариградском Евдоксију, да хришћани Цариграда не купују ништа од намирница, него да у својим домовима, те недеље кувају пшенично жито и мешају са медом, и то узимају уместо хране. Хришћани тако и ураде, и достојни се причесте у недељу Православља Као успомену на тај догађај, у овај дан, домаћице кувају жито као за славу, и служе своје укућане и госте који тога дана дођу у кућу.

VRBICA

ЛАЗАРЕВА СУБОТА ВРБИЦА – Субота уочи празника Цвети (који увек падају у шесту недељу Часног поста) посвећена је успомени на васкрсење четвородневног Лазара, и на улазак Христов у Јерусалим, где су га деца свечано дочекала и поздравила.Тада се у нашим храмовима у поподневним часовима служи вечерње богослужење, и у цркву се уносе млади врбови ластари, тек улистали. Пошто се врба освети, свештеник народу дели гранчице, и затим се врши трократни опход око храма са црквеним барјацима, рипидама и чирацима. Народ обилази око храма уз певање тропара Лазареве суботе.
Овај празник је искључиво празник деце. За тај дан мајке свечано обуку своју децу, па чак и ону најмању, од неколико месеци, доносе, свечано обучену, цркви, купују им звончиће везане на тробојку и стављају око врата. Деца се радују, трче по порти и учествују у опходу око цркве. Младе врбове гранчице се односе кућама и стављају поред иконе и кандила. Са овим даном почињу велики Васкршњи празници.

ВЕЛИКА НЕДЕЉА – Ова недеља се зове још и Страсна седмица, у којој се слави успомена на издају, хватање (хапшење) и страдање Господа Исуса Христа. Ове седмице се у нашим храмовима врше посебна богослужења, и пожељно је да верници у њима редовно учествују. У овој недељи су најважнији празници Велики четвртак и Велики петак. На Велики четвртак служи се литургија светог Василија Великог. Тога дана је Господ установио свету тајну причешћа и зато је добро тога дана примити причешће. На тај дан увече, читају се дванаест јеванђеља о страдању Христовом, и док се читају јеванђеља народ у цркви клечи.
На Велики петак, када се слави успомена на Христово распеће, у нашим храмовима, поподне износи се плаштаница (платно на коме је приказано полагање Христово у гроб), коју верници целивају. Све до Васкрса Плаштаница се поставља на посебно украшен сто (гроб Христов), испред олтара. У неким нашим крајевима, обичај је да се верници после целивања плаштанице, провлаче испод стола на који је положена плаштаница. По народном веровању приликом провлачења, треба се помолити Богу и помислити неку лепу жељу, и та жеља ће бити испуњена.
Ове недеље црква заповеда најстрожи пост без рибе и уља. На Велики петак пожељно је ништа не јести. http://youtu.be/ibiMhmXokKI

15 2

ВАСКРС – Васкрс је највећи хришћански празник. Тога дана је Господ Исус Христос васкрсао из мртвих, победио смрт и свима људима од Адама и Еве до последњег човека на земљи даровао вечни живот. Због значаја овога празника, свака недеља у току године посвећена је Васкрсу и свака недеља је мали Васкрс. Васкрс спада у покретне празнике, и празнује се после јеврејске Пасхе, у прву недељу после пуног месеца који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње, никада пак не пре те равнодневнице. Најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја по новом календару.
За Васкрс су, такође, везани лепи обичаји у нашем народу. У целом хришћанском свету, па и код нас Срба, за овај празник је везан обичај даривања јајима.

Јаје је симбол обнављања природе и живота. И као што бадњак горећи на огњишту даје посебну чар божићној ноћи, тако исто васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и који га примају.easter_eggs_in_a_basket-23060

ФАРБАЊЕ ВАСКРШЊИХ ЈАЈА – Један од најлепших и најрадоснијих српских обичаја, који се није искоренио, чак ни у градовима, јесте фарбање јаја за Васкрс. Вредна домаћица, по устаљеној традицији, васкршња јаја боји (фарба) на Велики петак, у дан када се, иначе, ништа друго не ради, већ су све наше мисли упућене на страшни догађај Христовог невиног страдања и понижења, од људи, на Голготи и Јерусалиму.

КАКО СЕ ФАРБАЈУ ЈАЈА? – Домаћица се најпре прекрсти и помоли Богу, затим у суд са водом, у коме ће кувати и фарбати јаја, додаје мало освећене водице васкршње или богојављенске. На шпорету ври вода са бојом (варзилом), домаћица у њега спушта јаја, пазећи да равномерно буду обојена, а деца обигравају око мајке, и броје свеже офарбана јаја, чији број расте свакога часа. Прво обојено јаје, оставља се на страну до идућег Васкрса и зове „чуваркућа“. Пре фарбања јаја се могу „шарати“. Наиме, са растопљеним воском и пером за писање, или нечим сличним, на јаје се наноси топљени восак. Најпре се перо загреје на пламену свеће, па се онако вруће умаче у восак, а потом се воском по јајету пише и црта. Пошто восак не прима боју, после, приликом фарбања, на јајету остају беле нацртане фигурице и слова. На јајету се обично пише X. В. и В. В. (Христос Васкрсе и Ваистину Васкрсе), цртају крстићи, цветићи и друге лепе фигурице. У новије време, израђују се специјалне налепнице од папира или пластике и оне се могу лепити на јаја.

СИМБОЛИКА – Фарбање јаја врши се у спомен на догађај када је света Марија Магдалина Мироносица (то је она девојка, која је са Пресветом Богородицом, непрекидно била уз Христа у току његовог голготског страдања, и којој се Христос првој јавио по васкрсењу), путовала у Рим да проповеда Јеванђеље, и посетила цара Тиберија. Тада му је, у знак пажње, као новогодишњи поклон, предала црвено јаје, и поздравила га речима: „Христос Воскресе“. Црвена боја симболише Спаситељеву, невино проливену крв на Голготи, али је црвена боја истовремено и боја васкрсења. Јер васкрсења нема без страдања и смрти. То је, дакле, првенствено боја хришћана и цркве, без обзира што су неки појединци и покрети кроз историју покушавали да ову боју присвоје и компромитују.

ВАСКРШЊЕ СЛАВЉЕ – Када сване дан Васкрсења Христова, са свих торњева православних храмова, дуго, звоне сва звона, и јављају долазак великог празника. Домаћин са својом чељади одлази у цркву на свету васкршњу службу. После службе, народ се међусобно поздравља речима:
„Христос Воскресе!“ и „Ваистину Воскресе!“
Тај поздрав траје све до Спасовдана.
Кад се дође из цркве кући, сви се укућани међусобно поздрављају васкршњим поздравом и љубе. Домаћин онда пали свећу, узима кадионицу и тамјан, окади све укућане који стоје на молитви, предаје неком млађем кадионицу и овај кади целу кућу. Уколико се не уме да отпева васкршњи тропар, наглас се чита „Оче наш“ и друге молитве које се знају напамет, или се читају из молитвеника После заједничке молитве, поново, једни другима честитају Васкрс и седају за свечано постављену трпезу.MI

ТУЦАЊЕ ЈАЈИМА – На столу стоји украшена чинија са офарбаним јајима. Домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани. Тад настане весеље и такмичење чије је јаје најјаче. То представља велику радост за децу. Приликом туцања изговара се, такође, „Христос Воскресе“ и „Ваистину Воскресе“. На Васкрс се прво једе кувано васкршње јаје, а онда остало јело.
Тога дана, ако гост дође у кућу, прво се дарива фарбаним јајетом, па се онда послужује осталим понудама.
У неким нашим крајевима, сачуван је дирљив обичај, да се фарбана васкршња јаја носе на гробове преминулих предака То сведочи о народној вери, да су сви људи пред Богом живи, и да умрли наши преци треба да осете васкршњу радост и славље.

ПОБУСАНИ ПОНЕДЕЉАК – Први понедељак после Васкрса зове се Побусани понедељак. Тога дана, по народном веровању и обичају, треба побусати гробове умрлих сродника бусењем са зеленом травом. У неким крајевима, овај дан се обележава као и задушнице. Наиме, излази се на гробља, пале се свеће, уређују гробови и свештеник врши парастосе и помене за покој душа покојника. Тај дан се износе фарбана васршња јаја на гроб, и деле се потом сиротињи. Дакле, Побусани понедаљак је дан посвећен мртвима.

IMG_0018

Извор: http://www.spc-altena.de/

Душан Силни – Човек који је померио границе

На данашњи дан 20. 12. 1355. умро је српски цар Душан Стефан Немањић, син краља Стефана Дечанског, краљ Србије од 1331. године. У време његове владавине Србија је била на врхунцу моћи, простирала се од Коринтског залива на југу до Дунава на северу и од Јадрана на западу до Егејског мора на истоку.

car-dusan-nemanjicДетињство – Цар Стефан Душан Немањић рођен је негде око 1308. године. Његови родитељи били су Стефан Урош III Дечански и Теодора Смилец, док је место рођења остало непознато.
Био је висок и веома леп човек. Као племића, у правом смислу те речи, одликовала га је крупна, сразмерна грађа, а приповеда се да је имао лепо лице и благ поглед. Цар Душан данас важи за прототип правог српског средњовековног витеза, али и правог мушкарца.
Његово детињство обележио је сукоб Стефана Дечанског (Душановог оца) и краља Милутина (Душановог деде). Тако је млади царевић још у детињству био прогнан са породицом, а у једном тренутку је чак био и талац.

Стефан Дечански, отац цара Душана

Стефан Дечански, отац цара Душана

Упркос свему, Душанов отац након Милутинове смрти постаје краљ. Као принц, Душан је одмах кренуо у освајања и помогао да Србија прошири утицај и територије. Прва значајна битка одиграла се код Велбужда, где је краљевић Душан са оцем поразио бугарску војску, и тиме срушио савез Византије и Бугарске.
Наиме, бугарски и византијски владари, склопили су савез са циљем да униште Србију. Међутим Стефан и Душан су код Велбужда однели убедљиву победу која је ослабила Бугаре, а Византија се убрзо окренула против савезника. Србија се проширила на југ, освојивши Ниш.
Харизматични краљевић успео је да освоји и симпатије племства, поготово након битке против Бугара, а његов отац наслутио је да би принц могао да се побуни против њега, баш као што се он својевремено побунио против свог оца. Зато му је дао на управу Зету, али то није задовољило амбиције младог краљевића, којег је властела хушкала да преотме престо.
У августу 1331. године, Душан је дрско напао неспремног оца, заробио га заједно са породицом и преузео власт.
Душан Силни је крунисан, мање од месец дана касније ( тада је био у раним двадесетим ), а несрећни Стефан Дечански, преминуо је у новембру исте године као заточеник свог сина.
За смрт Стефана Дечанског везана је и легенда о проклетству Душанових каснијих потомака, а потом и целе српске државе.
Наиме, када су дошли људи да га убију, Стефан је проклео сина и његове потомке. Мада се то проклетство није испунило на сину, пало је ипак на његовог унука Уроша, који је изгубио царство.
Легенда је трајала много векова, посебно када је кнез Лазар са својим ратницима изгубио битку на Косову, а Србија пала под Турке. Душан је значајно проширио границе српске државе према југу, искористивши унутрашње немире у Византији.

Царица Јелена, Душанова жена

Царица Јелена, Душанова жена

Женидба Душанова – Недуго пошто је дошао на власт, Душан је решио да се ожени, како би Србија добила краљицу, а потом и престолонаследника.
Његово срце украла је лепа Јелена, сестра бугарског цара Јована. Цар Јован је сестру послао као изасланика код српског краља, па је Душана задивило и то што лепа принцеза уме да се ухвати у коштац са озбиљним дипломатским задацима.
Тако је Србија добила краљицу, Бугарска је била безбедна од српских напада, али наследника дуго није било. Тек пет година касније родио се Урош.
Иначе, брак је био опасно пољуљан док се наследник није родио. Јелену и Душана одржала је велика љубав, а ситуација у браку се знатно побољшала после Урошевог рођења.
Јелена је имала велики утицај на Душана, сматра се да је утицала на велики број Душанових одлука, а зна се и да је пратила краља у његовим биткама и освајањима.
Царица Јелена била је повлашћена по многим питањима. Чак јој је дозовљено да оде на Свету гору, где је женама забрањен приступ. Међутим, породица је морала да се склони пред најездом куге, а царица је путовала у носиљки, па тако није дотицала свето тло. Након Душанове смрти, Јелена се замонашила, а Урошева смрт ју је толико погодила да је престала да се бави политиком и посветила се строгом посту. Њена удаја за Душана, значила је и многе погодности за Бугарску, а поготово за њену браћу. Када је Србија постала царевина, њен други брат Јован Асен постао је деспот и владао Валоном.

Проглашење Душановог Законика; слика Паје Јовановића

Проглашење Душановог Законика; слика Паје Јовановића

Душанов законик – Мудру своју владавину Душан је утемељио Закоником који се и данас изучава у историји правних наука као изузетан.
Душанов законик строго забрањује ископавање покојника и вршење разних ритуала и врачарења над њима. То је један од закона који су донети са циљем да се спречи вештичарење међу народом. Особа која би прекршила закон, била би проглашена јеретиком и могла је бити прогнана.
Византијско право је послужило као један од модела за доношење Душановог законика, а религија је имала доста утицаја на доношење закона и у Србији и у Византији. Било је и телесних казни за поједине преступе, попут осмуђивања браде, шибања, чак и одсецања делова тела ( у обзир су долазиле све врсте сакаћења, осим кастрације) , а убиство неког од чланова породице се кажњавало смрћу. Што се тиче одсецања делова тела, кажњавање се вршило јавно, за пример другима.
По Душановом законику и племство је могло бити кажњено, али те казне су у многим случајевима биле нешто блаже него за обичан народ.
Закон је и женама дао нека одређена права, углавном женама племенитог порекла. За сексуално злостављање властелинки, губиле су се обе руке, било да их је напаствовао обичан грађанин, племић, па чак и муж. Девојкама православне вере није била дозвољена удаја за католика, осим ако би младожења пристао да пређе у православље. Такође, није био дозвољен брак између Срба и Влаха.
Оригинални примерак закона није сачуван до данас, али велики број копија јесте. Знамо да је Душанов законик имао 201 члан.
Али, као што је у много чему био изузетан, тако је од Немањића изузетак и по томе што није проглашен за светитеља. Сматра се да су можда два разлога узрок томе. Један, крупнији, јесте начин његовог доласка на власт, а други је што се у време куге, заједно са супругом Јеленом, склонио на Светој Гори и у манастир Хиландар.
Када су му калуђери озбиљно замерили што ју је довео на Свету Гору, где ниједна женска нога никада није ни крочила, одговорио им је да Јелена није жена, него царица. Црква му ни то изгледа није заборавила.
За живота, завршио је манастир Дечане, задужбину свог оца, а његова најзначајнија задужбина био је Манастир Светих архангела код Призрена, где се налазио и његов гроб.

Цар Душан са породицом

Цар Душан са породицом

Занимљиво – Круна цара Душана чува се у Цетињском манастиру у Црној Гори.
Цар Душан Силни је једини члан династије Немањић који није проглашен за свеца, иако је, попут претходника подигао велики број цркава и манастира. Разлог је, опет се наводи, то што је устао против свог оца.
Воштана фигура цара Душана налази се у Музеју воштаних фигура у Јагодини.
С обзиром да је Душан мистериозно преминуо 1355. године, постоје претпоставке и да је отрован. Постоји и доста осумњичених.
То могу бити и Турци који су баш у том периоду успели да се искрцају на европско тло, али им је српски цар сметао у даљим освајањима, али сумња се и на српску властелу, којој је било лакше да се побуни против малолетног Уроша, него против силног цара.
Сахрањен је у манастиру Светих Арханђела код Призрена који је у време турских освајања срушен до темеља.

Аутор: Зорана Шокорац

Како се биљке и животиње прилагођавају смени годишњих доба

* Биљке и животиње су се милионима година мењале и прилагођавале различиим условима живота. То прилагођавање се назива адаптација.

Али, са променом годишњих доба настају промене којима се такође биљке и животиње прилагођавају. Оне се прилагођавају различитим температурама, смањењу или повећању сунчеве светлости, различитим количинама падавина…
Proleceleto

Биљке у јесен потпуно оголе, док у пролеће, пробуђене сунчевом светлошћу и топлотом и влагом, добијају пупољке, а крошње дрвећа зелене. Пчелице лете с цвета на цвет, птице селице се враћају, рађају се младунци…(птице) Зими, четинарско дрвеће има игличасто лишће које подноси велику хладноћу и током читаве године остаје зелено.jesenzima

Животињама  расте зими гушћа длака или перје, како би се лакше заштитиле од хладноће. Поједине животиње припремају склоништа и храну за зимске дане, а неке преспавају целу зиму у својим склоништима. Почетком летњих врућина почиње лињање животиња. То значи да им се длака проређује и тако лакше подносе велике врућине.

Проређивање перја код птица и живине назива се митарење.

* Биљке се прилагођавају изгледом, а животиње и изгледом и понашањем.

 

Које групе биљака и животињама разликујемо

 

* Флора – биљни свет једног краја.

* Фауна – животињски свет једног краја.

* Биљни и животињски свет наше земље је разноврстан и представља велико богатство. Скуп је бројних животних заједница, које чине различите биљке и животиње.

    Биљке су жива бића која сама себи стварају храну. Царство биљака обухвата све биљке на Земљи. Оне се међусобно разликују по станишту, изгледу, грађи тела, дужини живота… Без обзира на разлике, неке биљке имају и заједничке карактеристике.

* У зависности од тога да ли цветају или не, биљке делимо на:

                1. цветнице (дрвенасте и зељасте)

                2. бесцветнице ( алге, лишајеви, маховине, папрати, четинари)

* Према начину на који су настале, биљке делимо и на:

                1.   самоникле

                2. гајене ( култивисане)

* На Земљи живи више од милион и по врста животиња. Оне се међусобно разликују по станишту ( неке живе у води, неке на копну…), изгледу и грађи тела, начину кретања, дужини живота…

* У зависности од тога да ли имају или немају кичму, животиње делимо на:   

                1. бескичмењаке (сунђери, дупљари, глисте, зглавкари, мекушци, бодљокошци)               

                2. кичмењаке  (рибе, водоземци, гмизавци, птице, сисари).

Carstvo zivotinjaКоје групе биљака и животињама разликујемо

Која царства живих бића разликујемо

barka* У природи постоји велика разноврсност живих бића или организама. Биљке, животиње и човек чине само део те разноврсности. Осим њих, у природи постоје и други организми.

* Сва жива бића, научници су , на основу сличних карактеристика и да би је лакше проучавали, разврстали у пет група, односно царстава:

ЦАРСТВО МОНЕРА (бактерије, зелене алге, вируси)

ЦАРСТВО ПРОТИСТА (амебе, бичари)

ЦАРСТВО ГЉИВА

ЦАРСТВО БИЉАКА

ЦАРСТВО ЖИВОТИЊА

* То су велике групе живих организама, цела царства, која имају своју „територију“ и своје „становнике“ који су подељени у класе.

царство чине ПРОТИСТЕ, ПРАЖИВОТИЊЕ (протозое)protista

– Оне обухватају најситније организме на целом свету. Њихова тела су микроскопских димензија и не могу се видети голим оком. Састављени су од само једне ћелије, али могу да се хране и размножавају.

– Крећу се помоћу ТРЕПАЉА ИЛИ БИЧЕВА.

– највећи број има прозрачно, пихтијасто тело, док неке групе имају елегантну љуштуру.

– Живе у свим постојећим водама – реке, мора, мочваре.

 Бичари су најпримитивнији протозои, снабдевени израслином у виду бича, помоћу кога се крећу.

  • Неки од бичара, који се могу наћи широм Африке, код човека изазивају СПАВАЋУ БОЛЕСТ.
  • Друга врста бичара, налази се у желуцу мрава ТЕРМИТА и помаже им да сваре дрво.

Амебе су протозое које могу да мењају облик.

  • Једна врста амеба живи у дебелом цреву човека и изазива дизентерију.                                                     

Планктонске протозое лебде на или испод површине воде. Њихов скелет је често веома лепих и сложених облика, најчешће садрже велике количине силицијума. Представљају омиљену храну китова.

II царству МОНЕРА припадају:        

Бактерије су сложенији организми. То су најраспрострањенија бића на свету. Све што додирнемо, удахнемо, садржи милионе бактерија.

Већина је безопасна, само мали број је заразан и штетан за човека. Људско тело садржи милионе бактерија.

bakterije

Бактерије

Бактерије су корисне, јер разграђују материју, те су прави чистачи.                                                 

Вируси – најситнији изазивачи болести, тешко се виде и под микроскопом.

III царство чине ГЉИВЕ

Гљиве вргањи

Гљиве вргањи

 

То су једноставне и зависне биљке. Немају хлорофил, и не могу саме да стварају храну.

  • Свој облик, гљива добија под земљом.
  • Гљиве делимо на ОТРОВНЕ и ЈЕСТИВЕ.

Плесни: врста гљивице, расте на влажном и топлом месту, тамо где има доста намирница.

  • Постоји зелена плесан која се размножава на хлебу и њој веома слична, само што расте на земљи и од ње се добија ПЕНИЦИЛИН.

Квасац: гљивица која подпомаже врење.

IV царство су БИЉКЕcarstvo biljaka

То су сложени организми који су способни да сами себи стварају храну.

V царство –   ЖИВОТИЊЕzivotinje

Ово је царство најсложенијих организама. Њему припадају све животиње и ЧОВЕК који се постепено развијао кроз рад. 

Која царства живих бића разликујемо