Васкршње честитке

16 2Васкрс  је  највећи хришћански празник којим се прославља Исусов повратак у живот — васкрсење. Тим поводом напишите честитку и обрадујте своје ближње. Нека знају да мислите на њих…

Искористите неке од предложених шаблона…  😉

Наставите са читањем

Advertisements

Свети Сава

1545707_652782454761006_519488215_nКада су Стефан Немања и његова жена Ана, у већ одмаклим годинама (Немањи је било 42) почели да размишљају о унуцима своје двојице синова Вукана и Стефана, догодило им се да им се роди и трећи син. Дадоше му име Растислав (Растко), да буде леп, здрав, крупан, снажан и дуговечан као храст (раст). Кажу савременици да је Растко поред својих родитеља живео као унуче поред баке и деке, окружен највећом љубављу. У то време, Немања је све чешће отпасивао мач предајући га старијим синовима, а сам се више посвећивао књигама и молитвама. Тако је и своје двоструко интересовање пренео синовима: старијима, у своје млађе доба, пренео је љубав према ратовању и војевању а млађем, у својим познијим годинама, љубав према књизи и самовању у молитви и размишљању.

Растко је од најранијих дана био окружен учитељима који су стизали из Цариграда, Солуна, Дубровника и Венеције. Пред малим принцом се отварао свет античке Грчке, цариградске и римске реторике и хришћанских житија, сазданих у дебеле књиге и свитке пергамента. Васпитаван је по цариградским узорима. Када му је било 15 година, отац му је доделио Травунију (данашњу Херцеговину) на управу, у жељи да млади принц уз помоћ искусних велможа научи како се земљом управља. Као принц од Оногошта (данас Никшић), Растко је са оцем, браћом и стричевима учествовао у преговорима са чувеним крсташким војсковођом Фридрихом Барбаросом. Савременици су забележили како се млади Растко једва уздржавао а да не прасне у смех гледајући како Барбароса и његови ритери поред постављених златних виљушака и ножева, прстима и војничким бодежима комадају печење не бришући браде и бркове.

И док су родитељи већ размишљали о његовој женидби, Растко је у 17. години био чврсто решен да се посвети књигама и манастирском самовању.

Наставите са читањем

Писмо Деда Мразу

jaa   У жељи да употпуним дечју новогодишњу радост, сваке године већ традиционално пишемо писмо Деда Мразу. Осим подстицаја ђака да кроз игру и уче, циљ је да се деца уведу у свет одрастања кроз писмо, културу писања и писменост, да негују ту писмену комуникацију, као и да богате матерњи језик. Дечји радови потврдили су бескрајну дечју маштовитост, духовитост,  стваралачки дух, спремност да уложе да би добили, а многа писма су знала и да нас забаве, растуже, подстакну на добра дела… сва писма се могу лепо упаковати у шаблоне, направити добар пано… и Нова година може да почне! 😀

Писмо Деда Мразу ФИЛИП БАКИЋ

Писмо Деда Мразу ФИЛИП БАКИЋ 1

Постоје и писма која деца добију од Деда Мраза… мој братанац и братаница су га добили прошле године први пут… 🙂

Писмо од Деда Мраза за Немању

Писмо од Деда Мраза за Ању  ( читајући ово писмо од прошле године, моја братаница је пожелела да напише одговор Деда Мразу 🙂 Одговор Ањин Деда Мразу )

Писмо које је обишло свет… дирљиво… http://www.nezavisne.com/zivot-stil/zivot/U-pismu-Djeda-Mrazu-trazi-pomoc-za-sestru-222552.html

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Шта је акценат?

note1Слог је део речи који изговарамо једним отварањем уста: у- чи – о – ни – ца, Би – ља – на, про – ле – ће…

Акценат је наглашен слог у речи: девојка, рука, мајка… Носилац слога је самогласник, понекад и тзв. СЛОГОТВОРНО „Р“, као у речима кРв, пРст, кРст, бРстити, тРчати итд. Ово је лако уочити јер само је оно слоготворно Р које се налази између сугласника.

У српском језику има четири акцента: краткосилазни, дугосилазни, краткоузлазни и дугоузлазни. Графички знаци за обележавање акцената су следећи:

краткосилазни: \\

дугосилазни: ^

краткоузлазни: \

дугоузлазни: /

Правилно акцентовање речи је тежак посао, јер осим теоријског знања, неопходан је и слух као у музици. Међутим, постоје нека правила која се могу научити.

Прво правило је да све једносложне речи у српском језику имају само силазни акценат,

друго – силазни акценат може бити само на првом слогу,

треће – на последњем слогу нема акцента и

четврто (које нам врло мало помаже) – узлазни акценат може бити на било ком слогу осим последњег. 

Слогови, наглашене и ненаглашене речи, акценат

 

 

ДАН СЛОВЕНСКЕ ПИСМЕНОСТИ

Cirilo i metodije24. мај је Дан словенских просветитеља Ћирила и Методија, Грка из Солуна, оснивача словенске књижевности и твораца првог словенског писма – глагољице. 

Ова два брата рођена су у Солуну, у кући знаменитих родитеља. Старији брат Методије провео је, као официр, десет година међу Словенима (македонским) и тако научио словенски језик. По повратку у Грчку замонашио се, а мало после тога придружио му се и млађи брат Кирило (Константин). По повратку у Цариград саставили су словенску азбуку од 38 слова, и почели да преводе црквене књиге са грчког на словенски. На позив кнеза Растислава отишли су у Моравску да шире веру Христову, а умножене црквене књиге давали су свештеницима који су настављали рад на просвећивању. На папин позив стигли су у Рим где се Ћирило разболео и умро 14. фебруара 869. године.
Методије се вратио у Моравску и наставио ширење вере међу Словенима све до смрти 6. априла 885. године. Његово дело наставили су његови ученици на челу са светим Климентом као епископом. Прешли су Дунав и спустили се на југ, у Македонију (Охрид). Ту су продужили дело браће Ћирила и Методија, ширећи веру и писменост међу Словенима.

cirilio_i_metodije_large

Пођи – Сесил Шабо

23Пођи!
Пођи куд било,
пут неба,
пут мора,
на ледник
или сиђи у равнице!
Тражи шта било,
рад,
лепоту,
љубав!
Но чини то са душом пуном снова
и светлости,
са душом
пуном доброте и снаге
за праштање.

Одени се у храброст
и у наду
и пођи
пркосећи мразу јутра,
подневној јари
и ноћи без звезда.

Путем искрпи – ако трба –
срце,
ко морнар растргнута једра на катарци.
Размрси мисли буром заплетене
попут рибарске мреже
напуштене,
на голом песку.

Ако се већ деси

да паднеш

– устани!

Изнова крени,
изнова отпочни,
упорно,
мирно,
ко што то чине деца на плажи,
градећи од шкољака морских
и шљунака
бродове
које вал потопи ноћу
и дворце
које прва плима збрише,
а она нову лађу,
дворац нови,
тек мало даље
и тек мало више
направе опет већ следећег јутра!

Ако си освојио
врх какав под ледом
крилима новим
која не оману,
крилима дотле још не даним,
а ти без страха
вини се
и стопи
са бесконачним!

Ал’ пођи!
Упркос свему,
без обзира куда!

Само, окончај започето дело!
Воли!
И стварај!
Куј!
Периј земљу,
небо или море!
Али окончај започето дело!
И дело твоје
нек лепотом зрачи!
Уткај у њега сав жар срца врели
и поклони му, свесно, живот цели!

 

23. април – Светски дан књиге

KNJIGA

Светски дан књиге обележава се 23. априла од 1995. године због симболике тог датума за светску књижевност – 1616. тада су преминули Сервантес, Де ла Вега и Шекспир. Такође, то је датум и рођења Вијлиама Шекспира, Владимира Набокова, Мануела Мехие Ваљеха… Унеско је прогласио Дан књиге у жељи да охрабри све, а посебно младе, да открију задовољство читања и изразе поштовање свима који су допринели друштвеном и културном развоју човечанства.

30Рекли су о књизи…

Народ који нема своје књиге и свога писма, својих књигописаца и својих књигољубаца не може се назвати народом.  – Стефан Немања

Човек који не чита добре књиге, нема никакве предности у односу на онога који их уопште не зна читати. – Марк Твен

Рај сам одувек замишљао као својеврсну библиотеку. – Хорхе Луис Борхес

Више вредних идеја се може наћи у најмањој књижари него у читавој историји телевизије. – Ендрју Рос

Књиге могу бити опасне. На најбоље би требало ставити упозорење : “Може променити ваш живот!” – Хелен Ексли

Човек који има библиотеку и врт не треба му ништа више. – Цицерон

Добри пријатељи, добре књиге и чиста савест: то је идеалан живот. – Марк Твен

Кад год дођем до нешто новца ја купим неке књиге; а ако нешто новца остане, ја купим нешто хране и одеће. – Еразмо Ротердамски

Нема шармантнијег намештаја од књига. – Сидни Смит

Мој дом је тамо где су моје књиге. – Елен Томпсон

Читајући добре писце, дешавају се пред нама чуда. Често на почетку неке реченице, кад видимо како се помаља једна мисао, ми застанемо задивљени и уплашени. И са неверицом се питамо: „Је ли могућно? Хоће ли се то што наслућујемо заиста десити? Је ли ово заиста она иста мисао коју смо и ми, не једном, наслутили при додиру наше свести са светом око
нас, скривени део наше унутарње стварности? Зар има још неко да је ово овако видео и осетио?“ А кад, прочитавши до краја, видимо да је заиста тако, ми остајемо над том реченицом замишљени, захвални и срећни, јер нам је пао у део
највећи дар који читање може да нам пружи: осетили смо да нисмо сами никад, ни у најтежим ни у најлепшим тренуцима, ни у својим најгорчим недоумицама, ни у најсмелијим закључцима, него да смо повезани са другим људима многоструким и тајним везама које и не слутимо, а које нам „наш“ писац открива.  То је спасоносно. – Иво Андрић

18

„Књиге браћо моја, књиге, а не звона и прапорци“… рече Доситеј. Е, баш тако… Обожавам књиге! Имам посебан однос према њима. Сваку уредно увијем кад је читам, не узимам их из библиотеке, купујем их или добијам. Тешко их позајмљујем пријатељима, али ме увек подстакне мисао да оне вреде колико их људи прочита… а када то учиним, одржим предавање о њиховом чувању… пријатељи кажу да сам напорна… небројено пута сам добила нови примерак јер су читаоци или њихова деца били немарни… све ми то буде симпатично… ђаци ми поклањају књиге за неке пригоде, али увек унапред питају да ли имам тај примерак како би писали посвету или да је мењају… да, оне су заиста несто посебно… повезују, спајају, богате, преображују… Верујем у њихову моћ.