У сусрет школској слави

PicsArt_01-19-09.58.3327. јануара све школе у Србији славе школску славу – Св. Саву. Тог дана све школе имају радни, али ненаставни дан, а обичај је и да се слави, па се поводом Светог Саве у школама организују свечане приредбе и академије.
Од кад школе имају своју славу?

Свети Сава, као школска слава, слави се од 1840. године, када је то предложио Атанасије Николић, ректор Лицеја у Крагујевцу. У одлуци тадашњег Попечитељског просвештенија, представници државне и црквене власти прописали су да се Свети Сава проглашава за “патрона свих наших школа и да се најсвечаније прославља”.

Све до 1945. године слављен је Свети Сава, а тада је, одлуком власти укинут. Као школска слава поново је почео да се слави 1990. године.

Осим приредби и академија, са ученицима се трудимо да осмислимо и ликовне и литерарне активности чиме би им приближили лик и дело нашег просветитеља.

Тако смо ове године на часовима ликовне културе радили нешто што до сада нисмо… технику сличну техници зграфито… на папирима црне боје смо скидали дрвцем слојеве и добили тражени лик у различитим бојама… ми смо уживали!

Наравно, писали смо и песме… Наставите са читањем

Advertisements

Свети Сава

1545707_652782454761006_519488215_nКада су Стефан Немања и његова жена Ана, у већ одмаклим годинама (Немањи је било 42) почели да размишљају о унуцима своје двојице синова Вукана и Стефана, догодило им се да им се роди и трећи син. Дадоше му име Растислав (Растко), да буде леп, здрав, крупан, снажан и дуговечан као храст (раст). Кажу савременици да је Растко поред својих родитеља живео као унуче поред баке и деке, окружен највећом љубављу. У то време, Немања је све чешће отпасивао мач предајући га старијим синовима, а сам се више посвећивао књигама и молитвама. Тако је и своје двоструко интересовање пренео синовима: старијима, у своје млађе доба, пренео је љубав према ратовању и војевању а млађем, у својим познијим годинама, љубав према књизи и самовању у молитви и размишљању.

Растко је од најранијих дана био окружен учитељима који су стизали из Цариграда, Солуна, Дубровника и Венеције. Пред малим принцом се отварао свет античке Грчке, цариградске и римске реторике и хришћанских житија, сазданих у дебеле књиге и свитке пергамента. Васпитаван је по цариградским узорима. Када му је било 15 година, отац му је доделио Травунију (данашњу Херцеговину) на управу, у жељи да млади принц уз помоћ искусних велможа научи како се земљом управља. Као принц од Оногошта (данас Никшић), Растко је са оцем, браћом и стричевима учествовао у преговорима са чувеним крсташким војсковођом Фридрихом Барбаросом. Савременици су забележили како се млади Растко једва уздржавао а да не прасне у смех гледајући како Барбароса и његови ритери поред постављених златних виљушака и ножева, прстима и војничким бодежима комадају печење не бришући браде и бркове.

И док су родитељи већ размишљали о његовој женидби, Растко је у 17. години био чврсто решен да се посвети књигама и манастирском самовању.

Наставите са читањем

Успон и пад српске државе за време владавине Немањића

Ради лакше одбране од непријатеља наши преци су се удруживали у племенске савезе, који су имали своја имена, од којих су се нека задржала и до данас. Из племенских савеза створене су наше прве државе.

Најбројније словенско племе досељено на југ чинили су Срби. Населили су средишњи део Балканског полуострва и заузели предео око Лима, горњег тока Дрине, Ибра и Западне Мораве, област данашње Црне Горе и источне Херцеговине.

На подручју које су населила српска племена створене су прве државе Рашка и Зета. Седиште државе Рашка било је у граду Расу, у близини данашњег Новог Пазара. Зета је формирана на просторима данашње Црне Горе.

УСПОН И ПАД СРПСКЕ ДРЖАВЕ

У XII и XIII веку на територије српске државе вођене су сталне борбе са суседима. Истовремено су се водиле и сталне борбе за престо.

Успон српске државе почео је средином XII века, када је на њен престо дошао Стефан Немања. Он је повезао у чврсту целину српске земље Рашку, Зету, Хум и Травунију и ка југу још проширио државу. Успео је да за себе придобије племство и цркву, који су му били од помоћи у јачању власти. Богаташе и цркве је даривао великим поседима, а подизао је и многе манастире.Stefan Nemanja

Stefan Nemanja 1Немања је 1195. године предао престо средњем сину Стефану, а старијем Вукану дао је на управу Зету. Он се закалуђерио у манастиру Студеници, а затим отишао у Свету Гору, где је са најмлађим сином Савом подигао манастир Хиландар, који је даривао великим имањем.

Немања је створио снажну државу која ће готово два века играти важну улогу на Балканском полуострву.

 У XII и почетком XIII века, у време владавине Стефана Првовенчаног, Србија постаје краљевина. Стефан Првовенчани и његови наследници успешно су очували српску државу, мада је са свих страна била окружена непријатељима, посебно Бугарском и Византијом.Stefan Prvovencani

Stefan Prvovencani 1Захваљујући рударству, привреда Србије је у овом периоду знатно ојачала. Осим снажне привреде, овај период обележава и успон на пољу културе. О томе сведоче многобројни манастири изграђени у овом периоду, чију унутрашњост красе зидне слике – фреске.

Ко је био Свети Сава?

Једна од најзначајнијих личности у периоду успона српске државе био је Растко Немањић – Свети Сава. Као најмлађи Немањин син отишао је у Свету Гору, где је, пошто се закалуђерио, добио име Сава.

Сава је успео да се избори за самосталност српске цркве 1219. године, а он је постао њен први архиепископ. Био је и први српски писац и просветитељ. Написао је биографију свога оца  Стефана Немање, важан извор за проучавање историје тога доба. После смрти проглашен је за свеца. У српском народу Свети Сава се слави као један од најзначајнијих светаца.

Када је Србија доживела највећи успон?

Српска држава је имала највећу моћ и пространство за време владавине цара Душана, који је дошао на престо 1331. године. Стално ратујући освојио је Албанију, Македонију и велики део Грчке. Србија је тада доживела процват у привреди, политици и законодавству. Да би учврстио власт  и уредио односе у Царству, цар Душан је донео познати Законик.Dusan Silni

Dusan Silni 1Шта се догађало у Србији после Душанове смрти?

После Душанове преране смрти 1355. године, Царство се распало. Њега је наследио његов син цар Урош (Урош нејаки), последњи владар из династије Немањића. Тада су се многи великаши толико осамосталили да нису признавали ничију власт. Између себе су водили праве ратове. Србија је тако издељена на мале области, што ће негативно утицати на касније догађаје.

Uros Nejaki

Uros Nejaki 1

* Извор: фотографије преузете из књиге „Владари Србије и Црне Горе“, Милоша Тодоровића, 1989. година… ја их прерадила за потребе текста… хвала породици Љиљак што ми је скренула пажњу на исту.